"Rođen sam u zemlji gde su nada, smeh i radost življenja jači nego bilo gde drugde - i zlo, takođe - ili ste počinilac, ili žrtva.

Kada grupa ljudi izađe iz svoje pećine posle nekoliko decenija i vidi rat koji traje, oni žude da se vrate svojim podzemnim životima, ubeđeni da se rat nikada nije ni prekidao. Njih su lagali, ali sada otkrivaju strašnu, ponižavajuću, krvavu istinu, koja je uprkos tome istina.

U filmu je svet iznad tla predstavljen u punoj boji svakodnevne stvarnosti. Svet ispod zemlje vidimo u izbledelim pozorišnim bojama manipulisanih laži. Dva sveta će konačno kumunicirati, razmenjujući svoje vrednosti: dekandenciju i patnju. Oni se smeju sami sebi, nama, i, konačno, kada se sastanu, smeju se i jedni drugima."

Emir Kusturica

O filmu


UndergroundSnimanje UNDERGROUND-a počelo je u Studiju Barandov u Pragu oktobra 1993, a završeno je u Beogradu januara 1995. godine. To je prvi film koji je Kusturica snimio od 1988. u Jugoslaviji, i to je njegova dramatična reakcija na ono što se za to vreme u toj zemlji dogodilo. "Ja živim u zemlji koja sagoreva u strašnom ratu. Trazio sam priču koja bi nekako odgovorila ne samo na pitanja o istoriji već i o ljudima koji tamo žive."

Kusturica je našao začetak priče koju je tražio u delu koje je mnogo godina ranije napisao Dušan Kovačević. "Pre dvadeset godina, napisao sam komad o čoveku koji drži ljude zatvorene u podrumu, govoreći im da rat još traje", seća se Kovačević. "Samo je ta osnovna situacija ostala, sve ostalo smo promenili. Početna ideja je pomogla Emiru i meni da napišemo priču ne o jednoj porodici, o čemu je prvobitni komad bio, već o jednoj zemlji. Hteli smo da pokažemo ljudima, koji, uopšte uzev, veoma malo znaju o našoj zemlji, kako smo živeli i zašto se ovaj strašni rat morao dogoditi."

UNDERGROUND okuplja stvaralačke talente iz Kusturičinih prethodnih filmova. Trojka iza kamere uključuje Vilka Filača, kompozitora Gorana Bregovića i scenografa Miljena Kljakovića Kreku, koji su članovi tima od snimanja DOMA ZA VEŠANJE. Kusturica opisuje njihov timski rad: "Ljudi sa kojima ja radim uključuju se veoma rano u projekat. To postaje događaj koji se razvija iz naših različitih iskustava. Kreka je počeo da crta čim smo mi počeli da radimo na scenariju, i njegovi crteži su onda uticali na to kako će se scenario dalje razvijati". Kreka, dobitnik nagrada CEZAR i FELIKS za svoj rad na filmu DELIKATESNA RADNJA, izgradio je 28.650 kvadratnih metara kulisa za UNDERGROUND, uključujući i podrum koji se tokom filma širi na veličinu omanjeg sela. Iz njega se grana mreža od 32 tunela koji povezuju sve glavne gradove Evrope. "Bio je to divan posao za scenografa", objašnjava Kreka. "Morali smo da izgradimo skoro sve, uključujući i eksterijere. Bio sam zainteresovan za tu ideju o paralelnim svetovima, jedan iznad zemlje, drugi ispod. To je fantastična ideja, ali ja sam želeo da izgleda kao nešto što bi, zapravo, moglo da postoji." Kusturica ima poslednju reč: "Nekako, svesno ili podsvesno, ljudi su unosili nesto posebno u ovaj film. Postojao je osećaj da u ovaj film, zbog svoje priče i zbog načina na koji smo ga radili, svako može da donese određena osećanja o zemlji koja je nestala".

Scenario

UNDERGROUND je jedinstveno filmsko iskustvo koje će zauvek promeniti način na koji slušate laži.

UNDERGROUND je epska filmska poema o zabludi, aluziji i iluziji. Evropska koprodukcija firmi CIBY 2000, Pandora film, Komuna, RTS, Tschapline films i Novo film, jeste priča o partizanskim porodicama koje se skrivaju u podrumu za vreme nacističke okupacije Beograda 1941. Uz pomoć pustolovnog profitera, oni proizvode oružje za pokret otpora. Na kraju rata, ovaj plemeniti napor biva nastavljen, pošto im njihov dobročinitelj pušta fiktivne izveštaje o nemačkim pobedama, da bi održao podzemnu proizvodnju radi sopstvene zarade. Ova saradnja postaje još perverznija kad on ubedi svog najboljeg prijatelja da se sakrije u podzemlju da bi mogao da zadrži samo za sebe devojku koju obojica vole.

Prolazi dvadeset godina, i za vreme jednog podzemnog venčanja, neki od prevarenih partizana nalaze izlaz u gornji svet. Uprkos činjenici da je godina 1961, oni veruju da su nacisti još na vlasti, jer su naišli na snimanje filma koji prikazuje nemačku okupaciju njihove zemlje. Trideset godina posle toga, neki od ovih patriota bivaju umešani u borbe u Slavoniji - 1991...

Originalnost UNDERGROUND-a podseća na Alisu u zemlji cuda koju je preradio Franc Kafka, ili, možda tačnije, na Proces koji je preradio Lewis Carrol. To je crna ljubavna priča, obojena romantičnim imperativima pohlepe i izdaje. Ova paklena vizija beskrajnog rata stalno je ispresecana humorom. Humor je melem koji Kusturica koristi da bi smirio ratne rane, ali ne da bi ih zalečio. Nema oporavka za one koji žive ispod zemlje. To je falstafovska fantazija, koju održava apsurdnost. Mladi režiser je ovde anarhični umetnik koji obznanjuje ludački haos rata i čini ga tako tužno normalnim.

Jedna rečenica iz dijaloga glasi: "Ti tako divno lažeš". Ova saga obuhvata pola veka balkanske istorije u toku kojega nijedan od likova ne uspeva da nauči makar jednu korisnu lekciju. Ovaj san unutar košmara izgleda kao da je umetnički direktor bio Hieronimus Bosch, a direktor fotografije Francis Bacon. Ima zamki u svakom kadru. Vreme je nepouzdano, čak se ni suzama ne može verovati. To je, konačno, Kusturičina magijska alegorija u kojoj mesto osnovnih vrlina zauzima sedam smrtnih grehova.

UNDERGROUND potvrđuje da film i dalje može biti naš najsnažniji umetnički oblik. On nastavlja tradiciju duhovitih antiratnih filmova kao sto su TO BE OR NOT TO BE i CATCH 22. Osim toga, on je dokaz da i Đavo ima smisla za humor.

UNDERGROUND povezuje živote četiri lika: Marka, pesnika i profitera, njegove žene Natalije, njegovog najboljeg prijatelja Crnog, odvažnog junaka pokreta otpora i njegovog brata Ivana, mucavog čuvara Zoološkog vrta, koji je jedini nevin u lažima, velikim i malim, tokom pola veka balkanskih nemira. Kusturica, dramski otac ovo četvoro, kaže: "Svi su oni lažovi, sem Ivana".

Glumci

Miki Manojlović, koji igra Marka, potiče iz pozorišnog sveta, pošto su mu roditelji bili profesionalni glumci. Prvi put je izašao na scenu kao dete. Glumu je studirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i profesionalno debitovao 1970. godine započevši tako uspešnu pozorišnu i filmsku karijeru. Manojlović je prvi put radio s Kusturicom 1985. kada je igrao naslovnu ulogu u filmu OTAC NA SLUŽBENOM PUTU. Među njegovim novijim filmovima jesu i EVERY OTHER WEEKEND Nicole Garcia's, s Natali Baj, zatim TITO I JA Gorana Markovića, s kolegom iz UNDERGROUND-a Lazarom Ristovskim, VREME ČUDA Gorana Paskaljevića, s Mirjanom Joković, koja takođe glumi u UNDERGROUND-u, i TANGO ARGENTINO Gorana Paskaljevića. "Moj lik u UNDERGROUND-u ima mnogo različitih strana", objašnjava Manojlović. "Ja igram amalgam celokupne naše pošlosti na Balkanu. Amalgam lepote, zla i maštovitosti ubijanja. Ja igram poslednjih 50 godina, i igram i više od toga, ja igram nasu dušu." Manojlović upoređuje iskustvo sa snimanja UNDERGROUND-a sa radom s Peter Brook na Mahabharati: "To je jedino slično iskustvo koje sam kao glumac imao. Ali ovde smo išli još dublje nego s Piterom, dublje u materijal. Bilo je to nezaboravno iskustvo."

Lazar Ristovski, koji igra Crnog, jedan je od vodećih jugoslovenskih glumaca, s iskustvom od 2.000 pozorišnih predstava i preko 20 filmova. Igrao je i u jednom od najpopularnijih jugoslovenskih filmova postkomunističke ere, TITO I JA, Gorana Markovića. "U filmovima, ja uglavnom igram junake", objasnjava on. "Ali ih igram kao antiherojske likove". Odluka da prihvati ulgu Crnog u UNDERGROUND-u nije bila samo njegova. "Sve scenarije koje dobijem, prvo pročitam sa suprugom, a potom ispričamo priču našoj deci. Svi su bili zadovoljni kada su čuli o ovom liku tako da, zapravo, nisam imao izbora." Ristovski smatra da se UNDERGROUND zasniva na elementima koji idu dublje od novije istorije nacije. "Imam utisak da se sve dogodilo u nekom preistorijskom periodu, kada su stvoreni dobro i zlo, svetlo i tama, kada su rođena ljudska bića. Bilo je mnogo stvari koje su mi se činile nemogućim kada sam prvi put pročitao scenario. A ja sam čovek koji voli da se bori za stvari koje mu se čine nemogućim."

Mirjana Joković, koja igra Nataliju, debitovala je na sceni u Narodnom pozorištu u Beogradu kada je imala devet godina. Sa šesnaest godina izborila se za mesto na Fakultetu dramskih umetnosti. Bila je najmlađi student svoje generacije. Jokovićeva je debitovala na filmskom platnu glavnom ulogom u argentinsko-jugoslovenskoj koprodukciji PUT ZA JUG, a zatim igrala sa Daniel Day Lewis u EVERYSMILE, NEW JERSEY. Za ovu drugu ulogu dobila je nagradu za Najbolju glumicu na Festivalu u San Sebastijanu 1989. godine. Njeni noviji filmovi su, između ostalih, MALA Predraga Antonijevića, SRPSKA DEVOJKA Peter Sehr-a, u kojem igra naslovnu ulogu, i tako dalje. Mirjana Joković trenutno živi u Los Anđelesu, i vratila se u Evropu radi snimanja UNDERGROUND-a. "Mislim da o ovome ne mogu govoriti kao samo o filmu", poverava nam se. "Mi koji smo radili na njemu nosićemo ga večno sa sobom. Ovaj film nas je zbližio zbog naše lične zbunjenosti u vezi sa svim sto se desava na nasoj zemlji, i prisilio nas da nađemo jezik kojim bismo izrazili svoja osećanja. Uzimali smo energiju iz života i stavljali je u film, i iz filma ona se vraćala u život. Emocionalna cena bila je kao za deset filmova. Sve je to deo ekstaze koja je ugrađena u ovaj film."

Slavko Štimac, koji igra Ivana, fimski je glumac od svoje jedanaeste godine. "Drugim rečima, odrastao sam u filmovima", seća se on. "Od tada sam snimio 36 ili 37 filmova, uglavnom u glavnim ulogama. Dobro je za glumca da ima takvo iskustvo, odmah od detinjstva, sa rutinskim radom. Ostatak je stvar ličnosti." Štimac je prvi put sarađivao sa Kusturicom 1980. godine, kada je igrao glavnu ulogu u filmu SJEĆAŠ LI SE DOLLY BELL. "Glavno što Emir radi kada režira jeste da održava dobre odnose na snimanju među ljudima koji rade na filmu. On vam ostavlja slobodu da donesete vašu interpretaciju, i onda vam daje predloge ili iznosi svoje ideje. On ima puno poštovanja prema ljudima, naročito prema glumcima." "UNDERGROUND je veoma zanimljiv film, neobičan na svaki način. Ja igram Ivana, čuvara Zoološkog vrta, kome je teško da se sporazumeva sa ljudima zato što muca. Zato se on okreće životinjama radi prijateljstva. Ljudi ne mucaju zato što su glupi, zbog snažnih emocija oni se uzbude. Tako sam želeo da igram ovu ulogu, da odigram te emocije najistinitije što sam mogao."

Ostali glumci:

  • Franc - Ernest Stoetzner
  • Jovan - Srđan Todorović
  • Vera - Mirjana Karanović
  • Jelena - Milena Pavlović
  • Deda - Bata Stojković
  • Golub - Bora Todorović
  • Bata - Davor Dujmović
  • Ciganin koji pada - dr Nele Karajlić
  • Mustafa - Branislav Lečić
  • Filmski reditelj - Dragan Nikolić
  • Janez - Erol Kadić
  • Tomislav - Predrag Zagorac
  • Dr Strasse - Hark Bohm
  • Dr Mirkovic - Petar Kralj
  • Diler - Emir Kusturica
  • Ruski vozač - Pierre Spengler
  • Kapetan - Branko Cvejić
  • Policijski inspektor - Josif Tatić
  • Debela žena - Zdena Hurtečakova
  • Skripterka - Tanja Kecman
  • Devojka iz tunela - Albena Stavreva
  • Žena šaptač - Elizabeta Đorevska
  • Oficir - Piter Mauntain
  • Istražitelj I - Mirsad Tuka
  • Istražitelj II - Batica Nikolić
  • Žena u pozorišnoj loži - Desa Biogradlija
  • Partizan I - Zoran Miljković
  • Partizan II - Dušan Rokvić
  • Komandos - Radovan Marković
  • Pomoćnik reditelja - Miodrag Đorđević
  • Prostitutka - Ljiljana Jovanović
  • Plesačica na brodu - Danica Zdravić
  • Vozač u tunelu - Stojan Sotirov
  • Ciganski orkestar - Orkestar Slobodana Salijevića
  • Ciganski orkestar u kafeu - Orkestar Bobana Marković
  • Čarli - Soni

Ljudi iza kamere

Dušan Kovačević rođen je u Šapcu 1948. godine, a diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1973. godine. Od tada je napisao dvanaest pozorišnih komada i deset scenarija. Za svoje najveće stvaralačko postignuće smatra to što "dvadesetpet godina uspevam da živim kao profesionalni pisac". Njegovi komadi prevedeni su na mnoge jezike i izvođeni širom sveta, kao i nedavno na Brodveju (PROFESIONALAC). Scenariji za BALKANSKOG ŠPIJUNA (koji je sam režirao), MARATONCI TRČE POČASNI KRUG i KO TO TAMO PEVA doneli su mu značajne nagrade na međunarodnim festivalima. UNDERGROUND je nastao kao originalni scenario u saradnji s Kusturicom, mada poreklo potiče od jednog znatno ranijeg Kovačevićevog rada. "Palo mi je na pamet da bi ta priča bila dobra osnova za film o apsolutizmu, to jest, o tome kako jedan ili dvoje ljudi mogu beskrajnim manipulacijama držati mnogo veći broj ljudi u svojoj moći. Jednostavno rečeno, to je film o vladajućoj tehnokratiji."

"Pokusali smo da pratimo promene koje su se događale u nekadasnjoj Jugoslaviji poslednjih nekoliko godina, kada su se ljudi koji su držali druge ljude u podrumima proglasili za demokrate i stvorili nove podrume. Mislim da ova priča, realizovana kao crna komedija, predstavlja ljudske odnose koji nemaju korena samo u jednoj zemlji".

Goran Bregović rođen je u Sarajevu u mešovitom braku kao i toliko miliona Jugoslovena. Prešao je dug put od kafanskog svirača s autobuske stanice u Konjicu do lidera najzančajnije rok-grupe Bijelo Dugme. Poziv da komponuje za DOM ZA VEŠANJE dosao je u trenutku kada je tragao za novim muzičkim putem. Bregovićev doprinos uspehu filma omogućio mu je izuzetan start karijere filmskog kompozitora. Saradnja s Kusturicom nastavila se na filmu ARIZONA DREAM, koja kompozitoru donosi zlatan tiraž i definitivni internacionalni uspeh.

Muzika u filmu UNDERGROUND stalno daje energiju. Film sadrži električki izbor pesama i melodija, od savremenih pop-pesama do partijskih oda, koje izvode duvački orkestri i ciganski muzičari. Muzika koju je Bregović ovoga puta stvorio, osim što služi da istakne Kusturičinu vizuelnu elokvenciju oživljava povremeno suru usamljenost filma.

Vilko Filač diplomirao je na Akademiji za film i televiziju na Karlovom Univerzitetu u Pragu. Sedam godina radio je kao profesor kamere na Filmskoj akademiji u Ljubljani. Dobitnik je nagrade za najbolju kameru na Jugoslovenskom filmskom festivalu 1985. godine. Osim brojnih filmova na kojima je bio direktor fotografije, on radi i kao reditelj dokumentarnih filmova. Za jedan od njih dobio je Gran Pri na Festivalu dokumentarnog filma u Nici, 1980. godine. Filač je radio na svim Kusturičinim filmovima, od njegovih prvih televizijskih radova 1978, sve do UNDERGROUND-a. Među ostalim njegovim filmovima u poslednje vreme su i THE FORGOTTEN James Keasch's, PUMARO Michele Placido's i CIPLAK Ali Dagenturk's.

Miljen Kljaković Kreka ima preko 20 godina iskustva, i prethodno je radio s Kusturicom na DOMU ZA VEŠANJE i ARIZONA DREAM. Godine 1991. osvojio je francusku nagradu Cezar i Evropsku filmsku nagradu za svoj rad na filmu DELICATESSEN, rezisera Jenuet I Caro. Krekin entuzijazam za UNDERGROUND počeo je čim mu je Kusturica poslao prvu verziju scenarija. "Počeo sam da pravim skice još pre nego što je potpisan ugovor za snimanje filma. Rekao sam: "Nije mi važno da li će se film raditi ili ne, ja ću ipak napraviti skice jer me ovaj projekat toliko uzbuđuje". "Emir mi je dao odrešene ruke jer ima poverenja u ono što ću ja uraditi. Nas dvojica se dobro poznajemo. Ja znam sta Emir hoće, i kako ce Vilko to snimiti, i oni znaju kako ja razmišljam i šta ću im ponuditi. Postoji jako međusobno poverenje i to je veoma važno.

Branka Čeperac je doajen jugoslovenske filmske montaže. Tokom svoje bogate karijere radila je s brojnim autorima i bila nagrađivana na domaćim filmskim smotrama obeju Jugoslavija. Svoje znanje i talenat prikazala je u ostvarenjima Vlade Pavlovića u filmu OSEKA, Branka Bauera u filmu SALAŠ U MALOM RITU.

Posebno dobru saradnju ostvarila je sa Srđanom Karanovićem na njegovim projektima: seriji GRLOM U JAGODE i filmovima JAGODE U GRLU, PETRIJIN VENAC, NEŠTO IZMEĐU i ZA SADA BEZ DOBROG NASLOVA, za koji je nagrađena Zlatnom arenom za montažu na Pulskom festivalu 1988. godine.

Bila je montažer najgledanijeg jugoslovenskog filma svih vremena TESNA KOŽA I Miće Miloševića. Dobitnik je prve Kristalne Prizme 1992. godine za filmsku montažu Jugoslovenske filmske akademije kao i Zlatne mimoze na filmskom festivalu u Herceg Novom, iste godine, za film Srđana Dragojevića MI NISMO ANĐELI.

Nebojša Lipanović rođen je u Sarajevu 1958. godine u mešovitom braku. Diplomirao je na Likovnoj akademiji 1984. godine.

Debitovao je na filmu STRATEGIJA SVRAKE u reziji Zlatka Lavanića. Kao asistent kostimografa radio je na sledećim filmovima: ŽIVOT RADNIKA - Miroslav Mandić; ROBINSON KRUSO - Kaleb Desawel (jugoslovensko-amerićka koprodukcija); DOM ZA VEŠANJE - Emir Kusturica.

Bio je kostimograf na projektima Mladena Mitrovića HAUSTORCE, Bate Čengića GLUVI BARUT, Benjamina Filipovica PRAZNIK U SARAJEVU, Vuka Janjica PSALM, i Emira Kusturice UNDERGROUND.

O svom radu s Kusturicom i ostalim članovima ekipe kaže: "Imam utisak da smo radili u Verokijevoj radionici, snimili Šagala, doživeli Veroniku Mesinu." I još... "Već odavno poznajem Vilka Filača, a Bog dao da nikad ne upoznam Emira Kusturicu.