Paco De Lucia

Petak, 28 Septembar 2007.

Najbolji svetski flamenko gitarista, Pako de Lusija (Paco de Lucia) ponovo je nastupio u prepunom Centru Sava i nikog nije ostavio ravnodušnim.

Ista postava, slična scenografija i isti onaj, fenomenalni gitarista, koji je svoj instrument uzdigao na visine koje su nedostižne i najboljim muzičarima sveta.

Vanzemaljski precizan i celim svojim duhom u tonovima koje proizvodi, postao je „neuhvatljiv“! Prevazišao je muziku, ono što on stvara pre se može svrstati u magiju… Zato ga nema potrebe ocenjivati, pratiti svaki njegov potez, ostaje vam da se opustite i prepustite… Došli ste na mesto gde nije važna ni scenografija, ni svetlo, ni gde sedite ni da li imate nekakav problem u spoljnom svetu…bitno je samo nečijih deset prstiju.

Počeo je sam, i već nakon prve kompozicije doživeo ogroman aplauz. Zatim su na scenu izašli vokali, perkusionista, nešto kasnije i ostali članovi seksteta. Pako nas je vodio iz kompozicije u kompoziciju bez ijedne reči, zahvaljivao se samo poklonom glave i blagim osmehom.

Nakon 15-minutne pauze svi su zajedno izašli na binu. Još jedna gitara, flauta i klavijature, bas, perkusije i vokali. Čujete koliko su precizini i savršeno uklopljeni, vidite da su celim telom u tome što rade, ali vam je, na kraju, najbitnije što možete da osetite da svako od njih ima u sebi svu strast i emociju flamenka.

Neizmerno je zadovoljstvo i čast čuti uživo ovakvog virtuoza. Kada imate priliku da ga slušate drugi ili treći put, sigurno je nećete propustiti, jer znate šta vas čeka. Zato je Centar Sava bio prepun. Zato je malo ko negativno odreagovao na obaveštenje o kašnjenju koncerta. Pakov avion je, prema nezvaničnim informacijama, sleteo tek sat vremena pre nego što je trebalo da nastupe. Ali kako on ima dovoljno „kredita“ kod naše publike, ni dva otkazana koncerta ove godine, ni ovo kašnjenje, nisu bili razlog da se mirno ne sačeka ovaj nastup.

Emocija je izbrušila njegov talenat i učinila da se ime Paka de Lusije bez zadrške izgovara sa dužnim poštovanjem. Možda to treba na umu da ima svaki muzičar kada svoj instrument uzme u ruke…