R.E.M.

Da nije bilo koncerta pop grupe REM, petak bi ličio na viceve školskih nastavnika. Hladan i suv pomenuti dan nije previše obećavao, ponajmanje nudio.

Većina Beogradjana je prosto dokrajčivala radnu nedelju, a nas šaka srećnika za BG standarde (oko 10 000) čekala je da, posle dve i po decenije od njihovog osnivanja, uživo čuje grupu čijoj opojnosti nije odoleo ni predsednik Tadić lično.

Prvi su scenu izašli simpatični momci iz Letonije, grupa Brainstorm. Kako sami kažu, odrasli su pod muzičkim uticajem lokalne pop muzike i Sovjetskih crtanih filmova i rezultat je iznenadjujuće veseo, Baltičko pevljivi pop.

Ko god je iole sumnjao u koncertni kapacitet REM može slobodno da pojede svoje cipele. Rečju, sjajno! Grupa je zvučala kompaktno i bogato, nudeći slušaocima prepoznatljivo koncizno muzičko pulsiranje, primitivno rečeno, podarili su nam totalno removski užitak.

Vizuelni doživljaj koncerta smo, slično desertu, ostavili za kraj. Postulatima umetnosti za oko, koji su na teško dostižan pijedestal uzdigli Pink Floyd i Peter Gabriel, možemo slobodno dodati i prošlonedeljnji performans.

Nepretenciozno ali izrazitio sugestivno, njihova rasveta ( svetlosno «platno» i vertikalne neonske lampe) i naročito filmovi na video bimu koji prate nastup, posetiocima su ponudili najistinitije bekstvo iz stvarnosti, nezavršenu spoznaju čije smo koautori.

What's The Frequency, Kenneth?